Na hrvatskom delu Jadrana NATO je nedavno održao vežbu "Nobl Midas" u kojoj je angažovano i šest podmornica, od kojih tri nuklearne koje nisu ni ulazile u hrvatske vode. One na klasični pogon u površinskoj vožnji defilovale su priobaljem i tako uplovile u luke, a kada su komandanta jedne od njih meštani pitali zašto ne demonstriraju podvodnu vožnju, kao iz topa je odgovorio: "Nismo ludi da ronimo u ovom plićaku!". Ovu anegdotu je na Šestom internacionalnom okupljanju podmorničara, održanom nedavno u Zemunu u organizaciji beogradskog Udruženja "Podmorničar", ispričao penzionisani admiral Marjan Pogačnik, izazvavši smeh prisutnih. Gost iz Slovenije je u periodu od 1980. do 1985. godine bio komandant 88. flotile podmornica Jugoslovenske ratne mornarice (JRM) čije su posade neprekidno ronile tamo gde NATO danas, iz bezbednosnih razloga, ne zaranja. Neobičnom okupljanju u Zemunu prisustvovao je i admiral Fridrih Moreti, Pogačnikov prethodnik na funkciji koji je doputovao iz Hrvatske, kao i gosti iz BiH i Makedonije.
Udruženje "Podmorničar" osnovano je pre nekoliko godina na inicijativu bivših starešina Mornarice, članova posada jugoslovenskih podmornica, koji žele da sačuvaju sećanje na decenije tokom kojih je Srbija dala generacije podmorničara. Zanimljivo da je prvo takvo udruženje na prostoru SFRJ formirano baš u Srbiji. Prošle godine takvo udruženje osnovano je u Sloveniji dok su se podmorničari Hrvatske, koja danas jedina od bivših jugoslovenskih republika ima jednu podmornicu i to zaostalu iz vremena JNA, imaju izvesnih organizacionih problema.
- Flotila podmornica nije nestala zbog raspada državne zajednice SCG, već je odlukom Vrhovnog saveta odbrane ukinuta ranije - 1. aprila 2005. godine, nakon 77 godina postojanja. Rat i raspad SFRJ bili su pogubni za sudbinu podmorničarstva na prostorima bivše Jugoslavije. Iako su sve podmornice, osim jedne koja je ostala u Hrvatskoj, prebazirane u Boku Kotorsku, nerazumevanje vrha Ratne mornarice SRJ i SCG i nemogućnost kvalitetnog održavanja doveli su flotilu podmornica u stanje iz koga nije bilo izlaza - kaže pukovnik u penziji Milan Komar, nosilac zlatne podmorničarske značke i predsednik Udruženja "Podmorničar".
Čuvena 88. flotila podmornica je u godinama uoči raspada SFRJ bila na vrhuncu snage i respektivna u međunarodnim razmerama, kada je u njenom sastavu bilo 11 podmornica - pet klasičnih i šest "džepnih" čije posade su ronile i tamo gde danas ni NATO podmornice ne rone.
- Išlo se duboko u Otrant i ronilo duž granica teritorijalnih voda jadranskih država. Osamdesetih godina predstavnici ambasada u Beogradu su se pitali šta "jugo podmornice" rade tako daleko od svojih voda, a mi smo proveravali svoje sposobnosti da ostanemo što duže neprimećeni na tim pozicijama i prikupljali korisne podatke. Plovilo se svim rutama Jadrana, uključujući i međuostrvske komunikacije, teškim područjima i za plovidbu, a kamoli ronjenje - objašnjava Komar.
Tipični zadaci i vežbe bili su - stići u podvodnoj vožnji iz Splita u Rijeku, ili iz Pule u Boku Kotorsku, preroniti Jadran uzduž i popreko, iskrcati pomorske komandose u nekom zalivu i vratiti se neprimetno... U periodu od 1975. do 1985. godine koje Komar naziva "zlatnim dobom" jugoslovenskih podmorničara, svaki član posade je godišnje ostvarivao 600, a viši oficiri i do 1.000 časova na moru.
- Podmornice nisu angažovane u ratnim dejstvima od 1991. do 1995. godine, njihovu upotrebu u svim državama naređuje vrhovna komanda, a kakva je ona bila kod nas tih godina, nije se ni moglo zamisliti dejstvo. A bilo je prilika... Tako je jedna podmornica u decembru 1991. godine pratila brod koji je u luku Ploče dovozio tenkove na palubi. Komandant je imao sliku na periskopu, brod je bio u dometu torpeda, ali nije smeo da ga potopi bez naređenja Vrhovne komande. Tokom rata 1999. godine podmornice su dane provodile pod vodom skrivajući se od avijacije NATO-a a noću su izranjale na površinu - kaže Komar.
Najveće jugoslovenske podmornice bile su 831 i 832 izgrađene 1980. godine, deplasmana 1.000 tona, naoružane sa 10 samonavođenih torpeda ili 20 morskih mina. Posadu su sačinjavali sedam oficira, 18 podoficira i dva mornara na odsluženju vojnog roka (kuvar i konobar). Najveća radna dubina ronjenja bila je 270 metara, ali su mnogi podmorničari, poput sagovornika "Politike", ronili i na dubinama većim od 300 metara.
Izvor : http://www.mycity-military.com/
Nema komentara:
Objavi komentar