General koji je voleo mostove

U donjomoračkom selu Mioska, na raskrsnici gde se od Jadranske magistrale odvaja put koji uz Gornju Moraču, preko planinskog prevoja i, sada nažalost dobrano iskrčene, prašume Semolj vodi ka Boanu i Šavniku, nedavno je otkriven neobični i za ova vremena neuobičajeni spomenik.

Na crnoj mramornoj ploči, postavljenoj na belom mermernom obelisku, ispod velike zvezde petokrake uklesan je tekst: "Ovaj put izgradi Danilo N. Jauković, general - narodni heroj, sa vojskom JNA. Zahvalni građani Gornje Morače."

Da put nije probijen pre četrdeset godina, da ovakvo spomen-obeležje nije podignuto u ovom smutnom i obezljuđenom vremenu kad se svaka šuša i maruša baca blatom, drvljem i kamenjem i na taj period "komunističkog mraka" i, naravno, na tu "parazitsku i štetočinsku" organizaciju zvanu Jugoslovenska narodna armija, ova vest ne bi ni pobudila toliku pažnju.

Pokazalo se, međutim, da još ima onih koji ne zaboravljaju dobra dela, potvrdilo da dobro kad-tad ispliva i iz mora i pokaže se uprkos zlovaktima poput sadašnjeg u kojem vladaju oni koji uobražavaju da istorija počinje od njih i da samo oni zaslužuju lovorike.

Spomenik u Mioskoj je ipak vaskrsnuo priču, gotovo legendu, o generalu Danilu Jaukoviću, koji je i svojim životom i svojim delom, svojom sjajnom biografijom ratnika i blistavom posleratnom i vojničkom i stvaralačkom karijerom, odavno zaslužio i veći i značajniji spomenik od ovog, koji su mu plemeniti gornjomorački gorštaci sada podigli u znak zahvalnosti za to što im je otvorio prozor u svet, što ih je oslobodio vekovnog ropstva u bespuću pod pazuhom Vučja, Sinjavine, Semolja, Javorja, Vragodola, Kape moračke, Zastana i Tali.

Ranjenici u obruču

Rođen u Bukovici kod Šavnika, ni Danilo Novakov Jauković nije hteo da zaostane za svojim rođacima (u Pridvorici, malenom selu na rubu kanjona Komarnice, gnezdu svih Jaukovića, recimo, iz 23 kuće uoči Drugog svetskog rata bilo je 42 akademski obrazovana čoveka).

Po završenoj gimnaziji u Nikšiću upisuje studije prava u Beogradu. Nije uspeo da ih završi, rat ga je zatekao kao apsolventa, ali je uspeo da postane član Komunističke partije Jugoslavije i da bude jedan od glavnih organizatora ustanka u pljevaljskom i durmitorskom kraju.

Njegov borbeni put borca i partizanskog rukovodioca obeležiće neustrašivi poduhvati i čak 14 teških rana. Prvi put je ranjen u bici na Pljevljima, 1. decembra 1941. godine, kada je kao bombaš dobrovoljac kidisao na italijanske bunkere i utvrde u gradu pod Ljubišnjom. Rane ga, ipak, nisu zadugo izbacile iz borbenog stroja, zaceljivale su u novim jurišima.

U proleće 1943. godine, uoči Pete neprijateljske ofanzive i velike epopeje Sutjeske, mitraljeski rafal ga je pokosio po nogama i zadao mu više teških i, činilo se, neprebolnih rana. Sa tim ranama se našao na Tjentištu kada su Nemci desetkovali i razbili Treću diviziju, zaštitnicu ranjenika, i krenuli u lov na bolesne i ranjene. Danilo Jauković je sa još 16 ranjenika ipak uspeo da se izvuče iz obruča. Punih 13 dana je trajala njihova golgota dok su se domogli Durmitora.

Izvor :http://www.vesti-online.com/