Podzemni objekt Veliki Žep

Podzemni objekt "Veliki Žep" kod Han Pijeska, za koji se sumnja da ga je koristio osumnjičeni za ratne zločine, general Ratko Mladić, EUFOR je krajem decembra "svečano" zapečatio, najavljujući da će slična sudbina zadesiti i ostale slične objekte koje je bivša JNA gradila pola veka, trošeći desetine milijardi dolara.
Iako su se neki podzemni vojni objekti, kao npr. Topčider u Beogradu i Han Pijesak, počeli graditi pre Drugog svetskog rata, njihova intenzivirana gradnja nastavljena je nakon Titovog sukoba s Informbiroom.

SAVREMENI GERILSKI RAT

Vojna i politička doktrina jugoslovenskog komunističkog i vojnog vrha nakon izbacivanja iz Komiterne pretpostavljala je da će Staljin napasti Jugoslaviju. S tim ciljem, na temelju iskustva partizanskog ratovanja, napravljena je doktrina opstenarodnog otpora s bazom u Bosni i dinarskom sklopu planina. Za tu osavremljenu varijantu gerilskog rata počela je gradnja skloništa, sastava veza i zapovednih mesta.

Samo na području BiH tokom gotovo pedeset godina sagrađeno je 17 objekata namenjenih privremenom smeštaju i zaklonu uglavnom stožera raznih jedinica sastava veza, podzemnih instalacija razne namene, skladišta municije, goriva i slično.

Osim u BiH, podzemni objekti građeni su u Hrvatskoj (pet), u Sloveniji (tri), u Srbiji (sedam), u Crnoj Gori (tri) i u Makedoniji (dva).

Četrdesetak podzemnih objekata građenih do devedesetih godina, prema nekim grubim procenama, kostalo je 90 milijardi dolara. Samo je kompleks podzemne vazdusne luke Željava, na granici BiH i Hrvatske, stajao 8,5 milijardi dolara.
Gotovo sva vojna industrija severno od Save preseljena je u BiH. Sagrađeni su potpuno novi gradovi kao Vogošća, Vitez, Novi Travnik, Hrasnica, čiji su stanovnici radili u pogonima tzv. namenske industrije.

LUKSUZ ZA PETSTO ODABRANIH

S gotovo 40% udela u proračunu bivše jugoslovenske federacije odbrana je bila pri vrhu odvajanja za vojne potrebe.
Nedavno je jedan bivši političar-ekonomista izjavio da je bivša Jugoslavija bez tolikog odvajanja za vojne potrebe mogla još 70 godina imati standard tadašnje Austrije.

Naredbe za gradnju podzemnih objekata izdavao je Savezni sekretarijat za narodnu odbranu (SSNO) preko Direkcije za uređenje terena (DUT), koja je u Beogradu imala specijalizovane projektne biroe. Radove su izvodili posebni inženjerski poligoni iz Sarajeva, Zagreba, Splita, Kraljeva, Beograda i Kranja.

Podzemni grad u Han Pijesku prostire se na 3.000 kvadratnih metara, a tunelima je povezan odvojeni niz prostorija. Tu su i luksuzno opremljene kuhinje, spavaonice, kabineti, dvorane za sastanke, telefoni i sredstva veze, posebni agregati za struju, rezervoari za gorivo i ostalo. Sve je to omogućavalo boravak 500 ljudi izolovanih pola godine.
Tuneli izlaze na nekoliko mesta u planinskim kamufliranim stražarskim kućicama i barakama, a jedan izlazi na vrh planine Žep, gdje je i centar sredstava veza.

PREDSEDNIČKI APARTMANI POD ZEMLJOM

Najnoviji i najveći podzemni grad nalazi se ispod planine Igman kod Konjica. Na oko 7.000 kvadraatnih metara u obliku potkovice sa 12 blokova, uključivši i tvornicu municije, nalazi se suvremeni kompleks praktički neuništiv u konfiguraciji terena.
U njemu se nalaze luksuzni predsednički i ministarski apartmani, zapovedno i sedište središta veza za celu bivšu JNA, dva amfiteatra za sastanke i sve ostalo za boravak pestotinak odabranih.

Na svakoj od viših planina u BiH postoji ukopan sustav podzemnih instalacija za veze, a najveći je na vrhu Jahorine, ispod hotela za vojne pilote koji su Amerikanci bombardirali 1995. godine. Nadzemni deo je porušen, ali podzemni nije ozbiljnije oštećen.

Veliki broj objekata povezan je šumskim putovima, mrežom tunela i izlaza. Ovi podzemni gradovi malo su korišteni u poslednjem ratu, ali su kao skladište i "mesta za skrivanje ratnih zločinaca" poslužili sve do danas.

Za razliku od SFOR-a, koji je prilično zazirao od tih tajanstvenih objekata u šumskim zabitima, EUFOR koji je nasledio oprezne Amerikance, uz pritisak i pretnje srpskoj vojsci u BiH, počeo je pregled i pečaćenje podzemnih skloništa. Čini se i bez velikog otpora jer ni vojska nije znala šta bi s tim čudovišnim građevinama koje je trebalo održavati.

Neki od tih objekata, kao npr. Ljepnica kod Vareša, nisu ni završeni zbog rata, ili zauzetosti vojnih inženjera gradnjom skloništa slične namene u Iraku. Naime, Sadam Husein, impresioniran podzemnim skloništima, posebno kod Han Pijeska, Konjica i aerodroma kod Bihaća, naručio je gradnju sličnih u Iraku.

Vojna i civilna građevinska operativa sagradila je za 15 godina pet velikih i veliki broj manjih podzemnih skloništa, bunkera, hangara, rezervoara, skladišta, tunela ispod vladinih zgrada.
Ukupan prihod od tih radova iznosio je u 1989. godini 3,5 milijardi dolara. Neki od tih objekata izdržali su najteže udare američkih projektila tomahawk, ali su na kraju doživjeli sudbinu svojih uzora na Balkanu.

Izvor : http://www.erepublik.com/