Tako je 14. februara daleke 1975. godine ekipa od jedanaestoro ljudi i pet novih Zastava 101 krenula na put od Kragujevca do Kilimandžara. Maršruta je bila duža od 11.000 kilometara i to kroz predele Nubijske pustinje, savane, kamenjare, trnovite predele i močvare. Na svom putu ekspedicija je prošla kroz Grčku, Egipat, Sudan, Keniju, Ugandu i Tanzaniju.
Penjući se do vrha Kilimandžara nalazili su na razne prijatne i neprijatne situacije. Česta prepreka je bilo nepostojanje precizno sačinjenih auto-karti. Iako su putevi formalo postojali, u realnosti to nije uvek bio slučaj. Dešavalo se da krenu pogrešnim putem, pa da se izgube kroz kamenjare, suva rečna korita, trnje…
Neretko su dolazili u kontakt i sa divljim životinjama koje su se u svom prirodnom staništu neometano kretale oko putujućeg karavana automobila.
Ekspedicija je uspešno okončana u Tanzaniji planinarenjem i osvajenjam vrha Kilimandžara, Džilmans pointa.
Vozila su u Jugoslaviju vraćena preko teretnog broda iz Tanzanije koji ih je prebacio do Atine, gde su ih preuzeli članovi ekspedicije i dovezli u Kragujevac. Verovali ili ne, mehaničari koji su bili deo ekipe, pohvalili su “Stojadina” rekavši da se tokom puta nije ozbiljnije kvario. Priča se čak da je svih 5 motora iz KK Stojadina sačuvano u prostorijama nekadašnjeg Zastava sporta.
Ekspedicija Zastava 101 Kragujevac - Kilimandžaro bila je inspiracija za dve knjige: ’’Džambo Afriko’’ Bogdana Šeklera i ’’Pukokaz za jug’’ Dušana Sekulića, a u režiji Branka Baletića snimljen je i dokumentarni film ’’Ekspedicija Kragujevac – Kilimandžaro’’.
Pogledajte okršaj slonova i "zastava":
Nema komentara:
Objavi komentar