Posle Titove smrti 1980. počele su da se šire priče Jugoslavijom da je on u stvari bio dubler, zamenjen od strane Rusa ili Amerikanaca pre ili u toku Drugog svetskog rata
Josip Broz Tito je bio predsednik Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije od 1953. do 1980. godine. Postoje legende o njegovim potezima, izjavama i doživljajima, koje su u tom periodu bile zabranjene da se pričaju. Među njima su i anegdote da je voleo da se tajno iskrade iz “Plavog voza” i od obezbeđenja, a zatim da pije sa hotelu Turist
Žandar u službi partije
Pre rata Tito je često putovao na sastanke po zemlji, a i izvan granice, pa se uvek služio falsifikovanim ispravama. Jednom je tako putovao na važan partijski zadatak pod imenom inženjera Kostanjšeka. Slučaj je hteo da se u njegovom kupeu našao neki žandarski narednik, vrlo znatiželjan. Tito je bio otmeno odeven, s rukavicama i šeširom, pa je žandaru verovatno godilo da razgovara s tako uglađenim gospodinom. Tito je vrlo spretno odgovarao na sva pitanja, ističući kako ima da obavi neki vrlo važan državni posao. Stigavši na odredište, Tito se pozdravi s narednikom i htede da izađe, ali ovaj dohvati njegov kovčeg i ponese mu ga do perona. Pre nego što će se vratiti u vagon, žandar salutira i poželi Titu: “Pa gledajte da dobro obavite onaj važan posao”. “Budite bez brige, trudiću se”, odgovori Tito.
Spasla ga beba
Zbog sve većeg progona komunista 1934. godine, Josip Broz je krenuo preko Beča u Sovjetski Savez. U kupeu brzog voza koji se približavao Mariboru, s Brozom se vozila neka Austrijanka držeći u naručju malo dete. Kad su na granici ušli u voz policajci i zatražili pasoše, Austrijanka je zamolila Broza da joj pridrži dete. Došao je red i na Broza da pokaže svoju ispravu. Putovao je pod lažnim imenom češkog inženjera Tomaneka, s ne baš najbolje falsifikovanim pasošem. U trenutku kad je predao pasoš policajcu, osetio je nešto toplo u krilu. Brzo je podigao dete i na svetlom odelu ugledao oveću mrlju – beba ga je umokrila. Policajci su se slatko nasmejali i samo površno pregledali Brozov pasoš te bez opasnosti pređe granicu.
Neka pita proletere
Vrhovni štab se u vreme pete neprijateljske ofanzive, 1943. našao u teškom položaju, samo nekoliko stotina metara od neprijateljskih linija. Član britanske vojne misije, kapetan Deakin prišao je s tumačem Titu i upitao: “Kakva je situacija?” Kad su mu pokazali gde se nalazi neprijatelj, uzbuđeno je rekao: “Pa što se ne predamo?” Kad je tumač preveo Titu Deakinove reči, vrhovni komadant odgovori: “Reci mu, nek ode k Prvoj proleterskoj, pa ako se oni slože da se predamo, slažem se i ja”.
Kad se Tito ne obrije
U jedinicama oko Vrhovnog štaba Titova je urednost bila upravo poslovična. Bez obzira na situaciju, uvek je nalazio vremena da se obrije. U toku pete ofanzive, na Zelengori jedan od boraca primeti da se tog jutra Tito nije obrijao pa će svom drugu: “E, moj druže, mora da smo zapali u gadna g…., kad se drug Stari nije ni obrijao”.
Eh, i ti si mi neki vojnik
U petoj neprijateljskoj ofanzivi drug Tito je bio ranjen u ruku. S jednom rukom u zavoju i štapom u drugoj ruci, bez mašinke od koje se retko rastajao, išao je sa članovima štaba i svojom pratnjom preko planinskog prevoja. Na uskoj stazi susreli su staricu. Šaleći se, Tito joj reče neka se ukloni da može proći vojska. Starica ga odmeri od glave do pete, pa promrsi: “Eh, i ti si mi neki vojnik, kad ni puške nemaš!”
Nema komentara:
Objavi komentar