Upravo mi je deda ispričao priču o njegovoj tetovaži na lijevom ramenu. Priča ide ovako: Kada je bio u vojsci, njih 18 drugova su odlučili da istetoviraju istu tetovažu, i tako su se istetovirali. Kako se vojska završila razišli su se.
Prije neki dan dedu je zaustavio neki čovjek na ulici i rekao ''Poznaješ li me". \ "Poznat si mi, ali mislim da te ne znam". \ "Pogledaj šta imas na lijevom ramenu".
Tek tada je deda shvatio ko je. Taj dan su cijeli proveli u kafani prisećajući se dogadjaja i drugova iz vojske. A ja se samo pitam da li i danas postoje takvi drugovi koji su nečim označili svoje prijateljstvo.
Nema komentara:
Objavi komentar