Titovoj sahrani, koja je održana 8. maja u Beogradu, prisustvovalo je 211 delegacija iz 128 zemalja sveta i zvanično je najposećenija sahrana nekog državnika u istoriji. Tito je sahranjen u bivšoj zimskoj bašti svoje rezidencije, tzv "Kući cveća" i njegov grob je posetilo preko 17 miliona ljudi.
Josip Broz Tito preminuo je u nedelju 4. maja 1980. godine u 15:05 časova na Klinici za srce i krvne sudove Kliničkog centra u Ljubljani. Umro je svega tri dana pre svog 88-og rođendana (7. maja).
Dan 4. maj je bila je nedelja, vikend. Uobičajeni televizijski program je prekinuo tada crn ekran na 30 sekundi. Nakon toga, Miodrag Zdravković tada već određen glavni spiker Televizije Beograd je pročitao sledeću izjavu uživo na nacionalnoj televiziji:
"Umro je drug Tito. To su večeras saopštili Centralni komitet Saveza komunista Jugoslavije i Predsedništvo Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, radničkoj klasi, radnim ljudima, narodima i narodnostima Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije."
Iza ovog kratkog uvoda sledio je proglas.
U zajedničkom Proglasu Predsedništva SFRJ i Predsedništva CK SKJ se navodi:
"Teška bol i duboka tuga potresa radničku klasu, sve radne ljude i građane SFR Jugoslavije, svakog našeg čoveka, radnika, intelektualca, pionira, vojnika, majku i devojku... Čitav ljudski vek Tito je borac za interese i istorijske ciljeve radničke klase i svih radnih ljudi, za najplemenitije ideale i težnje naših naroda i narodnosti. Tito je naš najdraži drug. Sedam decenija goreo je u revolucionarnom radničkom pokretu. Šest decenija jačao je redove jugoslovenskih komunista. Više od četiri decenije vršio je na najdostojniji način najodgovorniju dužnost u našoj Partiji. Bio je herojski vođa u velikoj narodnooslobodilačkoj borbi i socijalističkoj revoluciji. Tri i po decenije stajao je na čelu naše socijalističke države i uveo našu zemlju i našu borbu za novo ljudsko društvo u svetsku istoriju, iskazajući se i potvrđujući i sam kao naša najveća istorijska ličnost."
Ova vest saopštena je građanima Jugoslavije, oko 18:50 časova, odmah posle sednice najvišeg rukovodstva zemlje. Saopštenja su izdavana putem televizije i radija, a u toku večeri izašla su i vanredna izdanja skoro svih dnevnih novina.
Nedeljom popodne, državna televizija emitovala je obično fudbalske utakmice u domaćem prvenstvu. Te noći bio je zakazan derbi u Splitu između "Hajduka" i "Crvene zvezde" koji je trebalo da bude emitovan uživo na nacionalnoj televiziji. Tokom direktnog prenosa, kada je meč bio u 41. minutu, tri čoveka su ušla u teren stadiona Poljud signalizirajući sudiji da prekine meč. Gradonačelnik Splita Ante Skataretiko je uzeo mikrofon i objavio vest o Titovoj smrti. Usledile su masovne scene kolektivne žalosti, svi čak i igrači među kojima i Zlatko Vujović koji je seo na travu plačući. Igrači oba tima i sudije su postrojeni da održe minut ćutanja. Kada je oficijelni spiker na stadionu rekao "Neka počiva u miru", ceo stadion od 50.000 navijača spontano je počeo da peva pesmu: "Druže Tito mi ti se kunemo, da sa tvog puta nikad ne skrenemo". Posle ovog utakmica nije nastavljena ali je ponovljeni meč odigran kasnije.
Sledećeg dana, 5. maja, Plavim vozom iz Ljubljane u Beograd je, u poslepodnevnim časovima, stigao kovčeg sa posmrtnim ostacima Josipa Broza. On je smešten u aulu Skupštine Jugoslavije, gde su državni funkcioneri, i građani u mimohodima, odavali počast jugoslovenskom šefu države. Mimohodi su bili organizovani po radnim organizacijama i svi zaposleni su bili obavezni da idu u mimohod. U redu na ulazak u skupštinu se čekalo i po 15 časova. Mnogima je od stajanja pozlilo, ali su dobro organizovane lekarske ekipe brzo reagovale.
7. maja, preko 200 stranih delegacija poklonilo se kovčegu Josipa Broza u saveznom parlamentu. Odavanje pošte je završeno u 8 časova ujutro 8. maja.
U podne, nakon počasne straže koju su činili članovi Predsedništva SFRJ i Predsedništva CK SKJ, Titov kovčeg je iznelo 8 admirala i generala JNA. Nakon govora Stevana Doronjskog, pogrebna kolona je krenula Ulicom kneza Miloša i Bulevarom Oktobarske revolucije do Muzeja "25. maj". Poslednji govor održao je Lazar Koliševski ispred Kuće cveća i tribine postavljene za strane državnike. Uz zvuke Internacionale, kovčeg je unet u Kuću cveća nakon 15:00. Televizija koja je sve vreme vršila prenos, nije pokazala trenutak spuštanja kovčega, pa su se pojavile sumnje da li je Josip Broz tu zaista sahranjen.
Sledeća dilema koja se ubrzo pojavila je zašto kao komunista nema zvezdu petokraku na grobu.
Sledećih desetak godina svakog 4. maja u 15:05 su se širom SFR Jugoslavije uključivale sirene i svako bi bio obavezan da minutom ćutanja na mestu gde se zatekao oda poštu.
Titovoj sahrani, prisustvovale su 124 zvanične državne delegacije, na čijem se čelu nalazilo 38 šefova država (kraljeva i predsednika), 5 prinčeva, 7 potpredsednika republika, 6 predsednika parlamenata, 10 predsednika vlada, 3 potpredsednika vlada, 12 ministara inostranih poslova, 20 članova vlada i 21 državni funkcioner.
Nema komentara:
Objavi komentar