ponedjeljak, 15. kolovoza 2016.

Rat ih nije razdvojio






Prva generacija vojnika JNA koja se zaklela maršalu Titu posle njegove smrti okupila se u Pančevu u kasarni „Stevica Jovanović“, gde je, pre 35 godina, odslužila vojni rok.


Tom neobičnom skupu su, pored starešina, prisustvovali i vojnici iz bivših jugoslovenskih republika.

- Sačuvao sam svoj spomenar iz vojničkih dana, gde su mi se svi upisivali. Tu smo pisali ono što su danas uspomene, ali smo upisivali i adrese, tada je retko ko imao telefon. Nakon ratova, seo sam u kola i prošao celu bivšu Jugoslaviju i tražio svoje vojničke drugove. Split, Maribor, Ljubljana... sva ta mesta sam obišao. Nekoga bih i pronašao na istoj adresi, do drugih sam lutao, ali sam većinu na kraju pronašao - priča Vladimir Savić iz Loznice, čovek koji se postarao da se ova četa vezista JNA ponovo sastane.

Nisu svi bili na onim adresama sa kojima su se upisali u vojnički spomenar Vladimira Savića. Život je nekoga bacio i van granica Jugoslavije.

- Drugar koji sedi pored mene je Rastko Čop iz Ljubljane, inovator. Davno se odselio u Klagenfurt u Austriji. Boluje od Parkinsonove bolesti. Ne znam šta je bilo kada ga je Vlada pronašao ali se od tada kune u njega da ga je vratio u život. Sećam se da je uvek šetao po kasarni i čukao neki digitron. Vrlo pametan čovek, inženjer. Ima nekoliko patenata iza sebe - hvali svog druga Stojanča Stojanović iz Vlasotinca, koji za sebe kaže da je bio vrlo nedisciplinovan vojnik, i da je zbog svojih nestašluka često dobijao kazne.

Nakon srećnih vojničkih dana, došla su nešto teža vremena. Ratovi u bivšoj Jugoslaviji većinu nisu poštedeli. Dobili su vojne pozive i morali su da se odazovu.

- Bio sam u Vukovaru a moj drug iz klase Željko Avramović u Osijeku. Istu smo vojsku služili a našli smo se na suprotnim stranama gde ne treba. Šta ćeš, zvala me moja država, njega njegova. Ludo vreme. I da nisi hteo, morao si. Srećom, nismo se sreli na ratištu - priča Vladimir.





- Malo nas je uspelo da dođe, samo 11. Još nekoliko se najavilo, ali nisu mogli. Ovo nam je tek drugi put da se okupljamo za pet godina, ali od sad ćemo češće. Evo, sad je došao i Sterija Gogol. On živi u Kruševu u Makedoniji. I Mile Majdanac iz Srpca u Republici Srpskoj. Doći će i drugi, sad kad smo počeli - nastavlja Vladimir.

Drugove iz vojske i njihove starešine, u kasarni u Pančevu, sa poštovanjem su dočekali pripadnici Vojske Srbije i proveli ih kroz spavaonice u kasarni, gde su se prisetili svojih dana u JNA, nakon čega su druženje nastavili uz ručak u kafani.

Nema komentara:

Objavi komentar