Titova Jugoslavija: Samohodni višecevni lanser raketa 262 m M87 Orkan

Razvoj raketnog sistema Orkan započeo je 1980. godine kao zajednički projekat Jugoslavije i Iraka. Ispitivanja prototipova završena su do 1985. godine, a dve godine kasnije prvi lanseri su isporučeni JNA.
Raketni sistem M87 Orkan namenjen je za vatrenu podršku jedinica ranga korpusa i armije. Efikasan je protiv žive sile, oklopnih vozila, a može se koristiti i za protivoklopno zaprečavanje.

Lanser je postavljen na šasiju terenskog automobila FAP 3232 BDS/A, konfiguracije 8x8. Vozilo ima masu 15.000 kg, dok je borbena masa 32.000 kg. Za pogon se koristi dizel motor snage 235 kW, sa direktnim ubrizgavanjem. Pokretljivost van puteva je poboljšana ugradnjom sistema za centralnu regulaciju pritiska u pneumaticima. Petočlana posada smeštena je u klimatizovanoj kabini u prednjem delu vozila, a na zadnju platformu je postavljen 12-cevni lanser. Polje dejstva lansera po pravcu je 220°, a po elevaciji od -0,5° (+22° iznad kabine vozila) do +56°. Pre gađanja spuštaju se četiri stope radi isključivanja sistema za oslanjanje vozila, a poseban sistem zatim vrši nivelaciju (dovođenje u horizontalni položaj) platforme sa lanserom. Upravljanje svim sistemima je daljinsko i posada ne mora da napušta kabinu vozila prilikom gađanja.
Raketa R-262 M87 Orkan je razvijena u dve varijnte – sa kasetnom bojevom glavom sa kumulativno-parčadnim bombicama i sa kasetnom bojevom glavom sa protivtenkovskim minama.
U kasetnoj bojevoj glavi sa bombicama nalazi se 288 kumulativno-parčadnih bombica (submunicije) koje na visini 800 do 1000 m izbacuje pirotehničko punjenje. Površina razbacivanja submunicije je oko 2 hektara, a radijus ubojnog dejstva svake je 10 m. Kalibar bombice je 40 mm, probojnost 60 mm pancirnog čelika, a masa 245 grama.
Kasetna bojeva glava sa protivoklopnim minama se sastoji od 8 čeličnih kontejnera sa ukupno 24 mine. Pad kontejnera usporava padobran, a nakon 2,5 sekunde iz kontejnera se izbacuju mine koje padaju stabilisane uz pomoć četiri krilca. Kalibar mine je 105 mm, masa 1,8 kg, probojnost 40 mm. Upaljač je nekontaktni - reaguje na promenu magnetnog polja, a mina se samouništava nakon 24 časa.
Domet rakete reguliše se promenom elevacije lansera i aktiviranjem vazdušnih kočnica na raketi. Minimalni domet je 5 km, a maksimalni 50 km. Rakete se ispaljuju pojedinačno ili rafalno sa intervalom od 2, 3 ili 4 sekunde.

Savremeni sistem za upravljanje vatrom obezbeđuje automatizovano izračunavanje i zauzimanje elemenata za gađanje. Delovi SUV-a nalaze se na lansirnim vozilima, komandnom vozilu baterije, topografskom, osmatrčakom i meteorološkom vozilu. Podaci se između vozila razmenjuju automatizovano - radio ili kablovskom vezom
U sastavu baterije sistema Orkan nalaze se i vozila za prevoz i pretovar raketa. Na vozilu se nalaze 24 rakete i dizalica uz pomoć koje dvočlana posada može za 30 minuta da utovari ili istovari sve rakete.
Lansirna vozila sistema M87 Orkan naoružana su i protivavionskim mitraljezom kalibra 12,7 mm postavljenim na krov kabine. Za maskiranje se koriste četiri bacača dimnih kutija postavljena na prednjem braniku. Posluga je naoružana sa četiri automatske puške M70, jednim automatskim pištoljem M84 i jednim ručnim bacačem M79 Osa.

Orkan je za bivšu JNA proizveden u malom broju, a sa raspadom SFRJ proizvodnja je okončana. U SR Jugoslaviji je razvijena varijanta Orkan-2 sa četiri lansirne cevi 262 mm postavljene na lansirno vozilo raketnog sistema Luna-M (FROG-7), koja je nuđena za izvoz kao program modernizacije sistema Luna-M.

TAKTIČKO-TEHNIČKE KARAKTERISTIKE