Ove godine se ispred Muzeja Jugoslavije moglo primetiti manje komunističkih obeležja, ordenja, marama, zastava. Mesto tih uspomena prostor je ispunilo jedno drugačije mišljenje, jedan duh koji je jedar i svež i u samu koncepciju Dana mladosti uklapa se bolje od starih stvari. To je mladost koja ne osuđuje ni onda, ni sad, koja prošlost i sadašnjost kao ne vidi međusobno isključive, već prosto gradi budućnost poštujući one male, privatne vrline koje su negovali Jugosloveni.
Ipak, za tu najmlađu generaciju povest o Jugi nije samo bajka, jer nju su živeli oni kojima ta deca veruju najviše, kaže Makedonac Martin (12), koji je specijalno zbog Dana mladosti sa mamom doputovao.
- Pričali su mi mama i deda kako je to bilo veoma lepo vreme, kako su se svi slagali i živeli bez problema. Uzbuđen sam što sam ovde, jer nikada ranije nisam bio u Beogradu – kaže jedan od najmlađih zatečenih pionira.
Oni koji su u vreme Titove smrti imali godina koliko Martin sada bili su najbrojniji ispred Memorijalnog centra. Sa širokim osmesima i nostalgijom bez sete prisećali su se svojih zakletvi i poluglasno ih recitovali u bradu. Pet simpatičnih Slovenki iz Ljubljane u Beograd je čak ponelo svoje pionirske kapice i marame.
- Želele smo da dođemo ovde, nekima je prvi put, a neke su već bile u Kući cveća. Nismo u Beograd došle samo zbog 25. maja, ali Muzej ovog dana nismo smele da zaobiđemo. Lako je pričati o tom periodu, o našim zakletvama i pionirskim danima, kojih se Slovenci rado sećaju – rekle su nam Maja, Gordana, Mateja, Maja i Andrea.
Nema komentara:
Objavi komentar