srijeda, 28. prosinca 2016.

STROGO POVERLJIVO - Da li je Tito predao Amerikancima tajne ruske avione MIG-15 i JAK-23?








Početkom 1951, godine jugoslovenske vlasti isporučile su američkoj tajnoj službi sovjetski jurišni avion MiG-15 (najverovatnije i JAK-23) i tim gestom zauvek izmenile dalji tok istorije. Ovu tvrdju u svojoj knjizi “Pacovska rupa koju treba držati na oku” iznosi Koulman Armstrong Mehta, magistar istorije na Državnom univerzitetu Severne Kalifornije.


TITO I MIG-15


Početkom 1951. godine tadašnje jugoslovenske vlasti isporučile su američkoj tajnoj službi sovjetski jurišni avion MiG-15 i tim gestom zauvek izmenile dalji tok istorije. 
Ovu tvrdnju u svojoj knjizi “Pacovska rupa koju treba držati na oku” iznosi Koulman Armstrong Mehta, magistar istorije na Državnom univerzitetu Severne Kalifornije.
Koristeći materijal sa koga je tek nedavno skinuta oznaka “strogo poverljivo”, kao i seriju razgovora sa šefom CIA u Beogradu od 1948. do 1951, Mehta prati razvoj odnosa Jugoslavije i SAD, a pre svega njihovih obaveštajnih službi. Sigurno najuzbudljiviji deo knjige je upravo priča o izdaji Sovjetskog saveza i Titova odluka da se okrene Americi.



Mehta navodi da je krajem novembra 1950. godine Frank Vizner, šef Kancelarije za koordinaciju politike, ogranka CIA za tajne operacije, počeo pregovore sa Vladimirom Velebitom, zamenikom jugoslovenskog ministra za spoljnu trgovinu o mogućnostima sklapanja obaveštajnog sporazuma između dveju zemalja. Vizner je smatrao da bi takva saradnja pomogla jugoslovenskoj Upravi državne bezbednosti (UDBA) “u domenu psihološkog ratovanja”. CIA bi takođe pomogla Jugoslaviji da uspostavi sistem brze komunikacije u slučaju sovjetske invazije. 
Vizner se s tim predlogom obratio Velebitu zbog toga što je od svih članova jugoslovenske vlade upravo on važio za “najistaknutijeg zagovornika prozapadne orijentacije Jugoslavije”. U tim razgovorima pomagao mu je tadašnji šef operacija CIA u Beogradu, koji je želeo da ostane anoniman i koji je zastupao stavove CIA pod maskom prevodioca. On je istakao da je ta saradnja povlačila za sobom zvanični sporazum o razmeni vojnih obaveštajnih podataka i posebno istakao prvi uspeh te saradnje: nije prošlo ni nedelju dana od sklapanja sporazuma kad je Jugoslavija ponudila Amerikancima sovjetski jurišni avion MiG-15, koji se odlično pokazao u Korejskom ratu i koji je veoma interesovao američke inženjere.




Jugoslavija je saopštila Sovjetskom Savezu da se MiG srušio na teritoriji Jugoslavije i odbila da dozvoli sovjetskim obaveštajcima da pređu njenu granicu, ističući da je avion nepovratno oštećen i da mu nema spasa. A onda je ponuđen Sjedinjenim Državama pod uslovom da šef operacija CIA u Beogradu organizuje transport letelice.



- Pozvali su me u sred noći i ponudili nam potpuno očuvan MiG-15. Petorica naših operativaca su hitno doputovala u Beograd i organizovala su transport letelice. Avion je rasklopljen na delove i tako prebačen u SAD. Imao je samo par manjih oštećenja, ništa značajno. Bili smo u šoku jer smo dobili jedan od prvih aviona ovog tipa koji je mogao da leti - tvrdi bivši agent CIA u razgovoru sa autorom knjige. 
Šef operacija je ubeđen da Jugosloveni nisu znali za njegovu povezanost sa Agencijom, a taj zadatak mu je poveren zbog prijateljstva sa jugolsovenskim ambasadorom Vladom Popovićem.




Amerikanci su tokom Korejskog rata nudili nagradu od 100.000 dolara za svaku informaciju o sovjetskom avionu MiG-15. Prvi avion koji su dobili bio je upravo ovaj koji su isporučile jugoslovenske vladi. Sledeći je u posed Amerike došao tek dve godine kasnije, 1953. godine.

Početkom pedesetih Jugoslavija je postala strateški značajan akter u Jugoistočnoj Evropi i služila je kao “ključna karika u odbrani Mediterana i Bliskog istoka”. Prema oceni CIA, Jugoslavija je bila jedna od retkih zemalja u Jugoistočnoj Evropi “u kojoj režim nije nametao velike restrikcije i gde je postojala relativna sloboda putovanja”. Zato je postala centar za prikupljanje obaveštajnih podataka za ceo region. Od “pacovske rupe koju treba držati na oku” prešla je u kategoriju “zemlje od strateškog značaja” i postala važna komponenta američke hladnoratovske strategije. 

Nema komentara:

Objavi komentar