ponedjeljak, 12. prosinca 2016.

ŠTA SU TO MULJALI SA DINAROM: Petohiljadarka sa likom Tita imala je neverovatnu grešku!






Jugoslovenski dinar bila je valuta koja je počela da se koristi u Kraljevini SHS od 1920., a potom se koristila u Kraljevini Jugoslaviji, socijalističkoj Jugoslaviji, pa u Saveznoj republici Jugoslaviji.

Imena države su se menjala, ali ne i dinar, koji je stekao kultni status te je "jugoslavenski" prestao da bude kad ga je Srbija zamenila srpskim dinarom, a Crna Gora evrom - godinama nakon što se nekadašnja Jugoslavija raspala.
Početkom osamdesetih donesena je odluka da se postojeća serija novca zameni novom, modernijom.

 1930 umesto 1980... Pogrešno odštampana godina smrti Josipa Broza Tita 1930 umesto 1980... Pogrešno odštampana godina smrti Josipa Broza Tita




U novoj seriji, svaka pojedina novčanica je trebala da predstavla jednu od jugoslavenskih republika, na licu bi imala jednu istorijsku ličnost iz te republike, a na naličju motiv iz te republike. Najmanja novčanica od 10 dinara predstavljala bi najmanju republiku, Crnu Goru, a najveća postojeća od 1.000 dinara najveću republiku, Srbiju, a uvela bi se i nova novčanica od 5.000 dinara koja bi predstavljala Jugoslaviju.

Prvo je trebala da se pusti u promet najveća novčanica, a zatim bi se postupno zamenjivale novčanice manjih apoena. Nova serija novčanica izlazi 1985. godine, i tada je uvedena novčanica od 5.000 dinara s likom preminulog jugoslavenskog predsednika Josipa Broza Tita.

Ta, do tada najveća izdana i dugo iščekivana novčanica izazvala je pravu buru u javnosti, a ona traje i danas, ali ne zbog njene vrednosti, već zbog katastrofalne greške koju u početku niko nije primetio. Naime, uz lik Tita upisana je i godina njegovog rođenja i smrti. Međutim umesto 1892- 1980, na novčanici je odštampano 1892-1930 - pa je prema njoj Tito umro 50 godina ranije!


Zanimljivo je da ni posle uočene greške, ta novčanica nije povučena iz opticaja, jer je generalni direktor tadašnjeg Zavoda za izradu novčanica rekao kako je od 14 miliona štampanih novčanica, njih samo 4 posto sa greškom. To znači da je sa greškom u opticaju bilo oko 560.000 novčanica, a prema međunarodnim propisima država koja pusti više od jednog promila novčanica s vidljivom greškom, treba da povuče čitavu seriju iz opticaja.




No, pogrešna godina smrti Tita nije jedina greška kod ove novčanice. Naime nema službene objave datuma kad se pušta u opticaj, a izgled i opis novčanice bio je sasvim različit od onog što je najavljeno u službenom listu SFRJ, JANI.

Druga novčanica trebala je da bude u apoenu od 1.000 dinara, s datumom izdavanja 1986., a predstavljala bi SR Srbiju, sa likom Vuka Stefanovića Karadžića. Sve matrice su bile gotove i novčanica je bila spremna za štampanje, ali nikada nije puštena u opticaj. S obzirom na hiperinflaciju, pojavila se potreba za novčanicama sve većih apoena, a ne sve manjih.

izvor : express.hr







Nema komentara:

Objavi komentar