TIHI SE OPROSTIO OD PRLETA: VOJA BRAJOVIĆ: GAGA JE BIO INSPIRACIJA ZA SVE (VIDEO)

UVEK JE BIO TAKO NEPRETENCIOZAN, NE DAJUĆI SEBI ZNAČAJ, ODGOVORAN I NA MODERAN NAČIN JE SHVATAO VAŽNU UMETNOST KOJOM SE BAVIO - IZJAVIO JE VOJA BRAJOVIĆ

Prle i Tihi su obeležili detinjstva posleratnih jugoslovenskih generacija, serija “Otpisani” se i dalje gleda kao i pre, a Voja Brajović se teška srca oprostio od Prleta – svog prijatelja Dragana Nikolića koji je preminuo jutros u Beogradu.

Glumac Vojislav Brajović je rekao da je Dragan Nikolić bio deo naše avangade, zahavljujući čijem talentu, šarmu, neposrednosti i radu “smo svi bili deo Evrope i sveta, pokretači nove stvarnosti”.

– Bio je prosto inspiracija za sve što je bilo novo i uvek je bio tako nepretenciozan, ne dajući sebi značaj, odgovoran i na moderan način je shvatao važnu umetnost kojom se bavio – izjavio je Brajović i napomenuo da je Nikolić od rane mladosti pa do poslednjih uloga, kao što je uloga Boga u predstavi “Posetilac” Ateljea 212, zadivljujuće bio posvećen svojoj profesiji.

– Njegov moderni duh uvek je nalazio izazove i težio da bude moderan i savremen umetnik – zaključio je Voja Brajović.

FOTO: JUGOSLOVENI I JUGOSLOVENKE NA PLAŽAMA 80-ih

Zgodne/i i otmene/i,imaju prirodnu ljepotu i obline,zrače energijom mladosti... 

I sve to bez silikona i nabildovanih mišića

Kako su Jugosloveni izgledali sredinom 80-ih, na plažama i rivama duž sunčanog Jadrana, zabilježio je svojim objektivom fotograf Feđa Klarić.

Ove slike su sjajan podsjetnik na modu tog vremena, kada su muškarci nosili Spido kupaće gaće a djevojke bikinije visoko podignute na kukove.

Tenk T-34/85

T-34 prvi put se pojavio u Bitci za Smolensk 1941. i na bojišnici je izazvao pravi šok kod njemačkih vojnih snaga, zbog toga što je bio brz, efektivno se nosio sa svim njemačkim tenkovima, i isto tako bili su otporni na protutenkovske topove PaK 36 37mm i djelomično na PaK 38 50mm koje je tada koristila njemačka pješadija.

 Potpunu efektivnost T-34 spriječili su nepouzdanost tenka jer oko 50% gubitaka oko Smolenska bili su zbog tehničkih kvarova motora, transmisije i kvačila a ne zbog neprijateljske vatre. Isto tako efektivnost T-34 bila je smanjena zbog nedovoljne izvježbanosti posada, nedostatka sposobnih oficira, te nedostatka vozila za izvlačenje. Prije nego što su se otklonili tehnički problemi, mnoge posade T-34 nosile su rezervne transmisije i ostale dijelove na svojim tenkovima. Nakon što su se otklonili tehnički problemi, T-34 je dominirao u zimi 1941-1942 zbog svoje mogućnosti da vozi preko dubokog blata i snijega, što njemački tenkovi nisu bili tada sposobni. Nakon prebacivanja proizvodnje iza Urala, 

Sovjeti su nastojali da povećaju svoju snagu u tehnici tako da je proizvodnja T-34 postala prioritet, no bilo koja poboljšanja koja bi ometala brzu proizvodnju bila su odbačena. Sredinom 1943. s proizvodnih linija silazilo je oko tisuću tenkova T-34 mjesečno, što je bilo više nego njemačka proizvodnja, ali zbog većih gubitaka na bojnom polju efektivnost je bila manja. Žrtvovanjem unaprijeđavanja T-34 za masovnu proizvodnju osvetila se sovjetima. Njemci su ubrzo našli odgovor u protutenkovskom topu većeg kalibra PaK 50 75mm, većim korištenjem samohodne protutenkovske artiljerije, uvrštavanje tenka Tigar krajem 1942. te Pantera sredinom 1943. Ovim izmjenama T-34 izgubio je primat na bojišnici i gubici su se povećavali. Izbacivanjem poboljšane verzije T-34 s topom od 85mm i boljim oklopom, uspio je smanjiti gubitke, i mogao se odnositi sa Panzer IV i drugim njemačkim tenkovima osim Pantera i Tigra, za čije su se uništavanje koristili tenkovi IS-2 i samohodke SU-152 i ISU-152

     U prvim godinama posle rata vladalo je veliko sarenilo tipova oklopnih vozila u naoruzanju armije FNRJ. Pored anglo-americkih i ruskih, bilo je dosta   nemackih i italijanskih trofejnih modela. Ova vozila su ubrzano ispadala iz upotrebe, a novi oslonac je bio SSSR. Jugoslavija je vec imala jedan broj T-34/85 iz rata i sledile su nove isporuke. Tenk T-34 je godinama ostao u naoruzanju, sve do sedamdesetih godina kada je prebacen u rezervu. Izbijanjem rata na prostoru bivse SFRJ, stari T-34 se izvlace iz skladista i ponovo koriste.

 Korisceni su za podrsku pesadije, a dobili su i naknadni oklop od tankih limova ili gume, koji su pruzali dodatnu zastitu od kumulativnih projektila. U nedostatku ovih materijala korisceni su i prirucni: Stare gume, drvo. dzakovi sa peskom, prazne municijske kutije. Prilikom povlacenja sa Kosmeta jedinice VJ, su ostavile i specijalno modifikovani T-34, koji je sluzio kao inzinjerijsko vozilo. Nije poznato dali je namenski koriscen ili je sluzio kao lazni cilj.. Preziveli T-34, posle sporazuma o kontroli naoruzanja, su zavrsili na poligonima ili na drugi nacin rashodovani kao prekobrojna oklopna vozila Vojske Jugoslavije.

KAD JE FLOYD VOZIO BEOGRADOM: OBIŠLI SMO KULTNA MESTA IZ ČUVENOG FILMA

Vozeći svog kultnog trkačkog crno-žutog fiću, Floyd uspeva da poveže neka od kultnih gradskih mesta onog vremena. Ovo su neka od njih:

U petak 11. marta, napustio nas je jedan od najvećih jugoslovenskih i srpskih glumaca Dragan Nikolić. Doprinos koji je svojom glumom i pojavom ostavio na našu kulturnu i javnu scenu nemerljiv je. Među velikim ostvarenjima Dragana Nikolića jeste i uloga Branimira Mitrovića Floyda, momka koji svojim izgledom, manirima i smelošću predstavlja neponovljivu ikonu ovog grada. Vozeći svog trkačkog crno-žutog fiću, on uspeva da poveže neka od kultnih gradskih mesta onog vremena. Ovo su neka od njih.

Restoran Šumatovac

Šumatovac je jedno od onih mesta u gradu kojih se stariji Beograđani sa nostalgijom prisećaju dok evociraju uspomene na neka mirna, skromna i bezbrižna vremena. Bašta ovog restorana bila je mesto gde je običan svet mogao da vidi umetnike, glumce, sportiste i medijske ličnosti izbliza, kako ispijaju svoja pića, pozirajući kao u izlogu. Film "Nacionalna klasa" Gorana Markovića, jedan je od retkih i zbog toga dragocenih zapisa koji su ovaj kultni restoran ovekovečili u njegovoj zlatnoj eri, a čiji je duh na briljantan način dočarao Gaga Nikolić u ulozi Floyda.

Muzej Jugoslovenske kinoteke

Popularna Kinoteka, bilo je mesto u kojem su se obrazovale generacije zaljubljenika u sedmu umetnost. Mladi bi se danas iznenadili da su karte za projekcije u Kinoteci nekada prodavali i tapkaroši i da su se redovi gledalaca protezali čak do susednih ulica. Jedna od kultnih scena u filmu "Nacionalna klasa" odigrava se u projekcionoj sali Muzeja Jugoslovenske kinoteke. U njoj Floyd opominje kinooperatera da pusti ton u nemom filmu dok se Aleksandar Berček, koji tumači lik Bunjuela, hvata za glavu od uzbuđenja, pred fascinantnom Krstaricom Potemkin Sergeja Ejzenštajna, uz čuvenu repliku: Joj, kako montira!

Ušće

Ušće je mesto na levoj obale Save sa kojeg se pruža jedan od najlepših panoramskih pogleda na Beograd. Nekada prostrano mesto, sa oskudnom vegetacijom, planski je pošumljavano drvećem koje su u Park prijateljstva sadili veliki državnici i poznate svetske ličnosti. U filmu "Nacionalna klasa", Floyd i društvo sede u jednom od ugostiteljskih objekata na savskoj obali, odakle se jasno vidi gradsko pristanište. Floyd u svom maniru ubrzo nestaje svojim crno-žutim fićom, ostavljajući nesrećnog Bunjuela da "pliva" na drugu obalu. Niko tada nije mogao da sluti da će pogled na grad danas zaklanjati bezbrojni splavovi.

Ne točimo ispod 3 litre

Još jedna od majstorski odigranih scena u filmu jeste i ona kada Floyd, pošto mu je ponestalo goriva, gura automobil do prve benzinske pumpe. Ali kada mu radnik saopšti da ne toče ispod tri litre, a on novca za više nema, pada mu na um da ode u iznenadnu posetu tetka Nati koju tumači Rahela Ferari, ne bi li od nje iskamčio koji dinar za prazan rezervoar. Ova benzinska pumpa nalazi se na uglu Ulica Tadeuša Košćuška i Gospodar Jevremove. Posećuju je neki moderniji automobili, a gorivo danas ne toče ispod 2 litre. Proverili smo!

Diskoteka "Cepelin"

Čuvena diskoteka "Cepelin" nalazila se na Tašmajdanu pored Pete beogradske gimnazije i bila je uređena po uzoru na najprestižnije diskoteke velikih evropskih gradova. Kada su prvi posetioci ušli u "Cepelin", te sada davne 1971. godine, bili su zapanjeni svime što su unutra mogli da vide: nekoliko podijuma za igru, bezbrojna ogledala, separei, plišane fotelje, raznobojna svetla koja su stvarala disko atmosferu. "Cepelin" je bio stecište glavnih gradskih frajera, pa je kao takav bio nezaobilazna stanica za Floyda i disk džokeja Simketa, kojeg tumači Irfan Mensur. Diskoteka je svoja vrata zauvek zatvorila 1979. godine, kada je i snimljena "Nacionalna klasa", pa je tako ovaj film sačuvao sećanje na još jedno kultno gradsko mesto.

TAM 110: JUGOSLOVENSKI TERENAC ODLIČNIH KARAKTERISTIKA

JEDNO OD NAJBOLJIH VOZILA OVAKVE NAMENE U SVETU - TAM 110

Na ovogodišnjem Salonu automobila u Beogradu proizvođači i sastavljači takmičili su se ko će od njih predstaviti najjugoslovenskiji auto. Najuspeliji, zastava 101 i IMV 1300 special gotovo potpuno su bacili u zasenak jedino vozilo koje može da se prsi jugoslovenskim državljanstvom. Malo je ostao po strani možda i zato što putnički automobili Imaju veći broj obožavalaca. Terensko vozilo TAM 1500* ipak je privuklo veliku pažnju. (*TAM 110 u početku je nosio oznaku 1500)

Svojim performansama, demonstriranim na salonu, kamion je upozorio na naše stručnjake i konstruktore fabrike TAM. Ovim automobilom stručnjaci TAM ponovo su dokazali, da mogu uspešno da se nose s razvijenijim zemljama i njihovom industrijom. Od osamdeset glavnih i daleko više manje važnih delova, na uvoz odpada oko 30 delova. Već iduće godine ta brojka biće znatno smanjena. Fabrika će uvoziti samo one delove koje naša tehnologija nije savladala, odnosno delove, koji su u inostranstvu jevtiniji. Svoju vrednost tamovci su potvrdili i rekordnim vremenom koje su utrošili na izradi prototipa. Od prvih linija na crtežu do izrade prototipa prošlo je samo osam meseci.

Već na prvi pogled može se primetiti da vozilo služi za potrebe armije. Sva specifična svojstva koje ovo vozilo poseduje, naša armija je zahtevala preko konkursa. TAM, fabrika motornih vozila „Zmaj” i fabrika iz Travnika, na osnovu pomenutog konkursa napravili su prototipove koje su pripadnici armije proveravali na super-testu 50 000 kilometara. Armija hoće vozilo koje je u stanju da savlada uspon od 60 odsto, bočne nagibe od 35 odsto, 1,5 metara visoke nasipe s nagibom od 35 stepeni, i da savlada do pola metra visoke stepenice; pored toga mora da pređe preko vode duboke 80 cm. Vozilo treba da pokreću sva četiri točka, u kojima pritisak treba da se menja sa sedišta vozača. Kad auto vozi preko valjka prečnika osam metara, ne sme da dodirne tla. Vozilo mora biti tačno prema propisu visoko. U toku zime mora da upali na temperaturi 20 stepeni ispod nule i to sa 60 odsto napunjenim akumulatorom, već posle trećeg pokušaja. Za vreme vožnje talasastim terenom zadnja i prednja osovina mora da se naginju za 24 stepena, a da pri tom nijedan točak ne izgubi kontakt s kolovozom.

Sve te zahteve TAM 1500 ispunjava, a najčešće ih i premašuje. Inače, nešto je teži od težine koju su propisali vojni stručnjaci. Taj zahtev mogao bi da se zadovolji predimenzioniranjem pojedinih sklopova. Međutim, takvo rešenje ne bi bilo u skladu sa zahtevom da u ovom automobilu mora biti što više serijskih delova iz vozila koja se kod nas već proizvode. Konstruktori TAM-a su ovo brižljivo ostvarili, jer je većina glavnih delova od serijskih kamiona.

Renomirana vozila ove vrste su nešto lakša. Svi delovi su rađeni specijalno za te automobile, tako da se prilikom konstruisanja vodilo računa o težini. U tehničkim podacima proizvođači navode težinu praznog vozila. TAM 1500 težak je 4505 kg sa svom dodatnom opremom, vitlom, punim rezervoarom za gorivo i vozačem.

MOTOR „PIJE” SVE

Na temperaturama do 15 stepeni ispod nule pali bez teškoća, a pri nižim temperaturama paljenje pojačava specijalni uređaj za prethodno ubrizgavanje goriva u usisnu cev. U zid ove cevi ubačeni su plamenska svećica i elektromagnetski ventil. Kad ključ u kontaktu za paljenje koji je sa dva položaja, pokrenete do prvog kolena odmah počinje da se zagreva spirala plemenske svećice. Kad ključ okrenete do kraja, pokretač motor pokrene, a istovremeno se otvara elektromagnetski ventil i u usisnu cev ubrizga gorivo. Na usijanoj spirali se pali i zagreva vazduh koji u cilindre usisuju klipovi. Prethodno zagrejani vazduh pomaže da za vreme hladnih dana motor dobro pali, dok ne nastupe teškoće zbog zguštavanja goriva. Dodavanjem benzina nafti, i ovaj problem se može savladati. Motor je konstruisan tako da ga mogu pokretati različita goriva. Zadovoljava se dizel gorivima raznih stepena čistoče, petroleumom, mešovinom petroleuma i nafte i mešovinom benzina i nafte. Ako se u pripremljena mesta ubace svećice i razvodnik, ovaj motor može da radi i s benzinom od 100 oktana. Za nesmetanu dužu vožnju velikim strminama, motor je opremljen specijalnom pumpom za prepurrv panje ulja.

POGON NA SVA ČETIRI TOČKA

Snaga motora prenosi se na sva četiri točka: suvo kvačilo, sinhronizovani menjač sa pet stepena prenosa, dvostepeni razvodnik dvostrukog pogona, kardanske osovine, lamelasti diferencijal koji se automatski zatvara, u prednjoj i zadnjoj osovini.

Menjač ima još priključak za različite dopunske agregate. Prednja i zadnja osovina su vešane i ogibljene listastim oprugama, dopunskim gumenim oprugama napred i gumenim otpomicima pozadi. Trzanje ublažavaju teieskopski amortizeri. Nožna kočnica je hidropneumatska, a na sva četiri točka su još i doboš kočnice. Ako zataji pneumatski deo, može se prikočiti samo hidraulikom. Ručna kočnica je mehanički pneumatska, dejstvuje na zadnje točkove. Vozilo prikoči na nizbrdici do 60 odsto. Upravljač je servo; ako hidraulika otkaže, vozilom se može upravljati mehanički, mada su pri tom potrebnije jače ruke.

Na točkovima su specijalne gume koje mogu da izdrže različite pritiske, od 0,7 do 3 atm. Imaju veoma redak streličast profil koji na odgovarajućem terenu hvata kao zupčenik. Dimenzija 12,00 x 18 je takva, da je presel gume veliki, a time je i sposobnost vozila veća. Sposobnost se povećava u prvom redu promenom pritiska u svim gumama, a i pojedinačno. Ovo mnogo znači u ratnim uslovima, jer se može dogoditi da jednu od obe gume metak probuši. U kabini otvorite ventil te probušene gume i kom- presor je puni sve dok se vozilo ne povuče na sigurnije mesto. Cevi za vazduh prolaze kroz zadnji otporni zid točka, u otpor- nu cev i potom kroz semering u poluosovinu. Iz sredine naplatka cevi vode do ventila koji se može zatvoriti ako duže vreme vozite drumovima, ili ostaje otvoren da bi se na neravnom kolovozu mogao menjati pritisak za vreme vožnje.

ZA VOLANOM AUTOMOBILA KOJI NE ZNA ZA PREPREKE

Na platou ispred radionice za prototipove čekao nas je novitet TAM-a. Ostavlja utisak robusnosti i izaziva poštovanje. Na točkovima je več blato sa najteže prohodnih predela Jugoslavije, jer se probno vozilo tek vratilo sa duge probe u JNA. Čitavih 50 000 kilometara ovo vozilo krstario je Jugoslavijom uzduž i popreko, pri čemu su se armijski stručnjaci uverili da za ovo vozilo zaista ne postoje prepreke. Dok smo se vozili prema tenkovskom poligonu ispod Pohorja, probni vozač se odmah pohvali, da ne postoji teren koji se ovim vozilom ne može savladati. Dobio je opklade čak i na terenima gde su poslušnost otkazali tenkovi! Pri vožnji mariborskim ulicama imali smo utisak da smo u elastičnom, pokretnom, drumskom vozilu, a ne u terenskom. Drumom juri najviše 90 km na čas. Sigurno kao i drumom vozilo se ponašalo dok smo prelazili preko useka železničke pruge i za vreme uspona preko visokih blokova. OgibIjenje, dovoljno mek okvir koji se savija na neravnom terenu, doprinosi da se u kabini osećate sigurnim. Kad me je probni vozač upoznao sa svim ručicama i komandama, uspeo sam da se preko velikog poklopca motora, koji sedišta razdvaja prebacim na sedište vozača. Pogled na tablu sa instrumentima neznalicu ne bi ubedio da sedi za upravljačem auta ovakvih performansa. Okrugli brzinomer i putomer istog oblika i isto toliko veliki kombinovani instrument za kontrolisanje količine goriva, manometar za pritisak ulja, kontrolne sijalice za previsoku temperaturu motora i nedovoljno goriva, a između njih i manometar za pritisak vazduha za kočnice.

Sasvim levo nalaze se četiri poluge pomoću kojih se pune, odnosno prazne sve gume istovremeno ili svaka pojedinačno, s desne strane upravljača nalazi se merač pritiska u gumana, koji se u toku vožnje može menjati od 0,7 do 3 atm.

Između poklopca motora i sedišta nalazi se ručica menjača i još pet poluga: za uključivanje oba pogona, razvodnika pogona za drumsku i terensku vožnju, za uključivanje vitla. Poslednja, peta poluga, služi za uključivanje dopunskog agregata.

UPRAVLJAČ KAO KOD PUTNIČKOG

Kad sam krenuo izoranim tenkovskim poligonom konstatovao sam da točak upravljača nije baš tako nejak kao što sam u početku mislio. Servo uređaj omogućuje da se po najneravnijem terenu vozi s lakoćom, kao putnički automobil makadamskim kolovozom. Posebno je uživanje kad se kao od šale savlađuju prepreke na tako izoranom terenu. Sa ispuštenim gumama uverio sam se da tvrđenje vozača TAM-a nije izmišljotina. Problema sa ovim autom nije bilo sve dok nisam precenio svoje, a ne automobilove sposobnosti. Poterao sam na gomilu meke i vlažne zemlje i na vrhu kupa naseo na trbuh vozila. Točkovi su se okretali u prazno, tako da nisam video nikakav izlaz da se sa ovog postolja skinem. Međutim, ovaj auto ima i vitlo sakriveno iza prednjeg zida automobila. izvukli smo pleteno čelično uže i omotali ga oko obližnjeg drveta; vozilo je samo sebe povuklo na čvrsto tlo. Ovo vitlo pomaže da se iz blata izvuku druga vozila. Za vreme vožnje, na povratku u fabriku, gume smo ponovo napumpali do normalne mere, tako da je voztlo postaio obično prevozno sredstvo za robu i Ijude.

Isto kao što čini „Unimog”, tako će i proizvođači ovog vozila s manjim izmenama i različitim priključcima osposobiti ga za potrebe šumara, putara, istraživaća i putujuće radionice za teško pro- hodne predele. Vozilo je konstruisano tako, da se na njega mogu pričvrstiti različite nadgradnje Naravno, interesovala nas je i cena. U fabrici su nam rekli da će konkurisati vozilima unimog H se cena kreće izmedu 15 i 20 miliona starih dinara.

Ovaj auto je, bez sumnja vettki uspeh naših strućnjaka pogotovu ako uzmemo u obzir da ja od prvih crteža do prototipa prošlo samo osam meseci.

DA LI ZNATE GDE JE DRUG TITO NAJVIŠE VOLEO DA SLAVI NOVU GODINU?

Naš predsednik Josip Broz Tito je posebno je voleo proslave Nove godine

Zato su punih 30 godina za našeg legendarnog Maršala organizovane zabave na kojima su se pila najbolja pića, uživalo se u kulinarskim specijalitetima, a pevali su najbolji estradni umetnici. 

Ana Panić iz Muzeja istorije Jugoslavije navodi da se vodilo računa da se Tito svake godine za doček nađe u drugoj republici SFRJ i da obavezno poseti i neku od masovnih proslava, prošeta ulicama, provoza gradskim prevozom i bude blizu naroda.

"Kada sam bio mali, Nova godina se nije posebno obeležavala. Uvek je bila svečanija večera u krugu porodice, išli smo i kod Tita. Broz je voleo praznike, a ja posebno pamtim praznike provedene sa njim šezdesetih. Deda je uvek mislio na nas, pa nam je darivao prigodne poklone", kaže Joška

"Omiljeno mesto za slavlje bili su mu Brioni, gde je čak sedam puta dočekao Novu godinu", navodi Panićeva i dodaje da se Tito za doček zadesi u inostranstvu, i to u Indiji, Egiptu ili Indoneziji.

Zvanice su zabavljale muzičke zvezde poput Olivere Katarine, Nikole Karovića, Đorđa Marjanovića, Usnije Redžepove, Zdravka Čolića i Lokica, Tereze Kesovije, Predraga Živkovića Tozovca... Tito je uživao u konfetama, okićenim jelkama, ludim šeširima, kartonskim kapama i meksičkim sombrerima, znao je da zaigra i uhvati se u vozić, ali je zanimljivo da nijednom nije uslikan u blizini Deda Mraza, jer upravo drug Tito je bio naš, Jugoslovenski deda Mraz!

BOG I BATINA - KAKO JE MARŠAL TITO DRŽAO UJEDINJENE NACIJE U ŠACI?

JOSIP BROZ TITO JE, ZAHVALJUJUĆI PODACIMA IZ DRUGOG SVETSKOG RATA, DRŽAO POD KONTROLOM TADAŠNJEG GENERALNOG SEKRETARA UN KURTA VALDHAJMA I PREKO OVE KROVNE SVETSKE ORGANIZACIJE RADIO ŠTA MU JE VOLJA!

Prema nekim istorijskim činjenicama, drug Tito je u šaci imao Kurta Valdhajma, generalnog sekretara UN, jer je imao njegov dosije o zločinima koje je on kao nacista počinio u Drugom svetskom ratu na području SFRJ, posebno na Kozari!

Da u ovoj priči ima istine, dokazuje činjenica da je za vreme vladavine Valdhajma u UN-u (1972-1982), SFRJ veoma dobro prošla u podeli uloga i poslova u Sekretarijatu UN. Valdhajmov ataše za štampu bio je niko drugi nego do Titov čovek Rudi Štajduhard, a ambasador SFRJ UN Jakša Petrić imao je odličan pristup generalnom sekretaru.

U svojim nastupima, generalni sekretar UN Kurt Valdhajm je hvalio Broza i isticao da jugoslovenski predsednik Tito igra veoma važnu ulogu u svetskim poslovima. Uostalom, Jugoslavija je bila jedna od prvih zemalja koju je novoizabrani generalni sekretar UN posetio, a njega je maršal primio na Brionima “iza zatvorenih vrata”.

Isti taj Kurt Valdhajm bio je osvedočeni nacista, koji je činio velike zločine u Drugom svetskom ratu na teritoriji Jugoslavije. Zbog masakra na Kozari i ubistva preko 60.000 ljudi, uključujući 22.000 dece, bio je odlikovan 1942. godine od strane Anta Pavelića – ustaškim ordenom sa krunom kralja Zvonimira s hrastovim grančicama!

 

Kurt Waldheim (drugi s leva), italijanski general Ercole Roncaglia, pukovnik Hans Herbert Macholz i SS-Gruppenführer Artur Phleps na aerodromu u Titogradu, 1943. godine

Tito je “upravljao” Valdhajmom jer je kod sebe držao dosije F25572 u kojem je generalni sekretar UN bio registrovan na A listi ratnih zločinaca!

Kurt Valdhajm je bio generalni sekretar Ujedinjenih nacija od 1972. do 1981. i predsednik Austrije od 1986. do 1992. godine. On je 1986. izjavio da je radio kao prevodilac i da nije bio uključen u nacističke zločine.