Kako je mlada, markantna, snažna partizanka uspela od sebe da stvori ikonu stila, damu čija će pojava, stav i lepota biti najbolji pridružnik njenom slavnom suprugu, doživotnom predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu, ženu koja će iz partizanske uniforme ući u balsku haljinu i zaseniti i najotmenije pripadnice svetskog establišmenta…
Tajna je, na koncu svega, bila u ljubavi i njenom odnosu s Titom. U onoj istini da je “lepa žena – voljena žena”, što će u Jovankinom slučaju biti tako očigledno. Kako u momentima najvećeg sjaja i glamura pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, tako i krajem sedamdesetih, kada onaj njen večiti osmeh bude zamračila senka političkih spletki koje će je odvojiti od čoveka sa kojim se volela i odrediti joj neku drugu sudbinu.
Jovanka dolazi iz poznate ličke porodice Budisavljević, svesna sebe, svog porekla. Imala je kućno vaspitanje, ali i fantastičnu socijalnu inteligenciju. Pre svega, bila je spremna da uči, nadahnuta bezrezervnom ljubavlju prema Titu. Za početak, više nego dovoljno.
– Jako puno je radila na sebi. Posle rata završila je gimanziju, bila je radoznala. Hvatala je u letu nove trendove, ponašanje drugih dama sa kojima se sretala i tako, od partizanske uniforme do večernje haljine, stvorila svoj stil. Imala je svoju krojačicu, ali mislim da je za njen stila odevanja, ali i šminkanja, presudna bila 1952. godina. Jedan deo tog perioda provela je u Rimu, bila je uz porodicu tadašnjeg diplomate Velebita. To je bila stara porodica, koja je svoje manire sticala pod uticajem austro-ugarskih trendova. Jovanka je pratila ponašanje, oblačenje i držanje dama iz diplomatskog kora i učila – kaže istoričarka Veselinka Kastratović, muzejski savetnik u Muzeju istorije Jugoslavije.
Od velike pomoći bilo joj je to što je Tito bio filmofil.
– Uz njega je počela da prati holivudske trendove. Bila je obaveštena šta je “in”. Gledala je šta dame iz tog perioda nose, a uz sebe je imala jednog Aleksandra Joksimovića, Mirjanu Marić, Žuži Jelinek. Bila je čest gost na revijama. Po tradiciji, posećivala je svaki velesajam mode u Zagrebu. Često je za svoje gošće, supruge svetskih vladara, organizovala mini modne revije ili posete modnim kućama – pojašnjava Kastratović Ristić.
Jovanka je volela uvek da doda neki detalj, da malo zasija, ali ne previše.
– Dobijala je, recimo, neke krupne komade nakita, ali uvek je birala nešto prefinjenije, delikantije. S merom. Ako je broš upadljiv, onda stavi samo broš, ili samo ogrlicu. Na nekoliko prijema pojavila se na narukvicom na nadlaktici, bila jetrendseterka, kako se to danas kaže. U susretu sa Kenedijevima imala je tokicu, jer je znala da se Žaklina često pojavljuje sa tokicom – kaže sagovornica našeg portala.
Bila je najbolji Titov PR. Pojavom, ponašanjem i sjajnim zapažanjem. Iz fotografija iz tog vremena može se videti da Jovanka zaista uživa u svojoj ulozi, objašnjava Veselinka Kastratović Ristić.
To se, kaže, videlo i u momentima kada mu je s ljubavlju donosila šoljicu kafe dok bi nešto čitao, ali i dok su se spremali za posete svetskim državnicima. Pre svakog putovanja učila je o tim zemljama, ljudima, znala je šta treba da pita, kako da se postavi. Zajedno sa Titom se pripremala za te posete, brifovali su se zajedno i to se vidi na fotografijama. Delovala je jednako suvereno kao i on.
– Znala je da ispoštuje strane državnike. Oni joj poklone neki materijal sa svojim tradicionalnim etno motivima, sledeći put Jovanka se pojavi u haljini od tog materijala. Imala je sposobnost te neke neverebalne diplomatije. Bila je svesna da predstavlja zemlju, pa onda na nekoj haljini da da joj se izvezu stilizovani detalji sa, recimo, crnogorske narodne nošnje – kaže Veselinka Kastratović Ristić.
Jednom je rekla:
“Dobro pripremljen prijem je pola završene diplomatije”.
Nema komentara:
Objavi komentar