PRIČA O DEDI RASPLAKALA BALKAN: “Ja sam Jusuf i pamtiću Vas dok sam živ.”

Ova priča opisuje samo jedan od mnogih slučajeva nemaštine u našoj zemlji, ali i vraća vjeru da plemeniti ljudi još uvek postoje.
Da Vam ispričam još jednu u nizu priča o bijedi od koje zastaje knedla u grlu. Ovoga puta, u pitanju je jedan deka, a mi vam priču prenosimo u cjelosti.

 “Odem juče u prodavnicu. Ispred mene, neki starac od preko 80 godina. Dva paradajza, tikvica, kilu brašna, kilu šećera i poneka sitnica. Ništa luksuzno, ništa previše vredno ili samo za sladokusce.
Starac izvrne  novčanik, sa svega par metalnih novčića. Kasirka prebroji i dođe na skoro 2 KM. Nije dovoljno. Pita starca da li da nešto ostavi sa strane, dok on donese ostatak novca, ili da odbije nešto sa računa.
On joj kaže da ne ostavlja ništa, jer on i baba ionako više nemaju novca kod kuće, nego neka skine nešto. Odguruje rukom, nesigurno, ona dva paradajza i tikvicu i pita šta još od svojih skromnih potreba da ostavi.Ja dajem kasirki 10 KM i kažem da vrati gospodinu u kesu njegove namirnice. Starac još prebira po džepovima, u nadi da će naći neki zagubljeni fening.
Vraća pogled i kaže: „Nemam stvarno ništa više u džepu, uzmite nešto od toga što sam hteo da kupim“.
Kasirka mu kaže da sam ja dodao onoliko koliko je nedostajalo.
Starac me pogleda, zbunjeno, a onda obori pogled i kaže: „A šta ja sad da radim?“
„Ništa“, ja mu odgovaram, „Uzmite Vaš stvari i idite kući, sve je u redu.“
“Ali, meni se ovo nije nikada desilo”, kaže starac, i dalje zbunjen. “Stvarno ne znam šta da radim?”, kaže on i gleda zbunjeno u kasirku.
“Pa eto, ima još dobrih ljudi”, kaže kasirka, a i ona obara pogled.
“Dajte mi makar Vaš broj telefona i adresu, pa ću Vam donijeti 2 KM, kad budem imao”, kaže deda.
“Taman posla, sve ste Vi to odradili i zaradili još pre mnogo godina”, pokušavam da uz osmeh razbijem njegovu muku.
“Ali meni se stvarno ovo nije nikada desilo, da mi neko toliko pomogne…” kaže starac i počinje da se trese i plače u svojoj bijedi, kao da sam mu dao grumen zlata, a ne zgužvanu novčanicu.
Kasirka mu pakuje ostatak stvari u kese, a i njoj je teško. Ona radi vjerovatno za 300 ili 400 KM i zna sigurno i sama šta znači nemati.
“Dođite makar na kafu, ja moram da Vam se odužim”, jeca starac.
“Ne morate Vi ništa, osim da se smirite i odete kući, spremite ručak i odmarate”, pokušavam da ga uz osmeh nekako smirim.

Pruža mi ruku, “Kako se Vi zovete?”
“Enes”, odgovaram.
“Ja sam Jusuf i pamtiću Vas dok sam živ.”

(cik.ba)

OVO ĆE VAS ITEKAKO VRATITI U JNA Sanduk municije JNA 7.62x39mm M67 otvaranje i opis (VIDEO)

Vojnik JNA otvara sanduk municije.

Otvorio je nov sanduk što vjerovatno niste imali prilike vidjeti još od kad ste služili JNA.

Pun nostalgije, ljubavi prema JNA i SFRJ, otvorio je sanduk i čak je udahnuo zrak SFRJ koji je ostao u sanduku, naravno, šala mala.

Pogledajte VIDEO prilog.

Zadar 1989. JNA zakletva. (VIDEO)

Mnogi se sa nostalgijom sjećaju nekadašnje JNA koja je bila jedinstvena i raznolika od svih naših naroda i narodnosti. U prilogu imamo zakletvu iz Zadra koja će sigurno probuditi uspomene vojnicima koji su služili i dali zakletvu upravo u tom mjestu.

VIDEO prilog:

IMPRESIVNA BROJKA: EVO KOLIKO JE PREDSEDNIKA SAD SAHRANIO FIDEL KASTRO

ZA ŽIVOTA KUBANSKOG VOĐE, KOJI JE TREĆI PO DUŽINI VLADAVINE U SVETU, AMERIKOM JE RUKOVODILO 16 PREDSEDNIKA, OD KOJIH JE ZA FIDELOVIH 90 GODINA UMRLO ČAK 10

Kubanski lider i revolucionarna ikona Fidel Kastro, koji je umro u 90. godini, “sahranio” je čak deset američkih predsednika. 

Kad se Kastro rodio, naime, predsednik Amerike bio je Kalvin Kulidž, inače 30. predsednik SAD. Pored njega, umrli su i Herbert Klark Huver koji je bio predsednik SAD od 1929. do 1933. godine, zatim Frenklin Ruzvelt, Hari Truman, Dvajt Dejvid Ajzenhauer, Džon Kenedi, Lindon Bejn Džonson, Ričard Milhaus Nikson, Džerald Ford i Ronald Regan.

Dobro poznati neprijateljski odnosi Kube i SAD počeli su 1959. godine kada su revolucionari proglasili pobedu, ulaskom trupa u Havanu. Od tada, a zbog ideoloških razlika i naklonjenosti SAD prema Batisti, počeo je Kastrov neprijateljski odnos prema SAD, a približio se Sovjetskom Savezu.

SAD su probale 1961. godine, s pristalicama Batiste i izbeglicama s Kube, da svrgnu Kastra, i tada je došlo do invazije u Zalivu svinja, koja je neslavno prošla i postala mrlja u Kenedijevoj karijeri.

Odnosi SAD i Kube ove godine su otoplili – posle 55 godina, imenovan je i ambasador SAD u toj zemlji.

Zasluga na tome ide odlazećem predsedniku Baraku Obami i Raulu Kastru. Obama je posetio Kubu marta ove godine, a u avgustu je poleteo prvi avion na komercijalnom letu između SAD i Kube. Embargo koje su SAD uvele Kubi i dalje je, međutim, na snazi, mada je Vašington prvi put bio uzdržan kad je u oktobru Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezoluciju u kojoj se poziva na okončanje sankcija Kubi. Do tada su glasali protiv.

WIKILEAKS: ZAPAD DRHTAO OD JUGOSLAVIJE I NAŠEG MARŠALA!

Koliko je naš predsednik Josip Broz Tito bio moćan pokazuju, pored ostalog, američke depeše iz sedamdesetih koje je upravo objavio Vikiliks, a u kojima se navodi da je Zapad bio u strahu od jugoslovenskog komunizma!

Depeše otkrivaju da je Zapad takoreći drhtao od Tita, a to se posebno vidi u dokumentu poslatom 1976. iz Beograda. Tu se, naime, navodi ocena američkog državnog sekretara da je model vladavine Josipa Broza opasan za čitav Zapad.

- U skladu s govorom američkog državnog sekretara šefovima misije u Londonu, dok je Jugoslavija nezavisna od Sovjetskog Saveza, što nama odgovara, Titov komunizam je, s druge strane, opasan model za zapadnu Evropu. Zato bi možda bilo korisno da podsetimo naše socijalističke prijatelje iz zapadne Evrope šta je u stvari jugoslovenski sistem, a šta nije. Postoji određena količina romantizma i maštanja da Jugoslavija predstavlja humani komunizam s demokratskim licem - navodi se u američkoj depeši iz sedamdesetih, koju je sada objavio Vikiliks.

Dalje se navodi da su samo u 1974. u Jugoslaviji bila 1.154 politička zatvorenika, što preti da ih na kraju bude više nego u Sovjetskom Savezu. Dodaje se da u javnosti nema dovoljno pažnje za hiljade političkih zatvorenika koji su dospeli na robiju zbog kritičkih izjava o državi i partiji ili zagovaranja veće autonomije za nacionalne manjine.

OVAKO SE RADILO ZA VREME TITA: 90 KM PRUGE ZA 6 MESECI, 380KM AUTOPUTA ZA 3 GODINE !

Omladinske akcije započete su još 1941. najpre kroz prikupljnje oružja i municije za predstojeće bitke, a zatim i obuću i odeću za borce. U vreme SFRJ bilo je nekoliko stotina akcija i 20.000 lokalnih gradilišta!

 Omladinske akcije započete su još 1941. najpre kroz prikupljnje oružja i municije za predstojeće bitke, a zatim i obuću i odeću za borce. U ratnim danima formirana je i Prva omladinska udarna poljoprivredna brigada, koja je tokom tokom tri meseca požnjela 120 vagona žita i isto toliko voća i povrća.

Posle rata krenulo se u izgradnju fabrika, kanala, elektrana. Godine 1946. od maja do novembra održana je prva savezna radna akcija, izgradnja pruge Brčko-Banovići.U njoj je učestvovalo 62.268 omladinaca i omladinki odnosno 283 radne brigade. Za svega šest meseci, Titovi omladinci izgradili su 90 kilometara pruge, probili tri tunela ukupne dužine 600 metara, uključujući i tunel Majevica, dužine 394 metra. Dve godine kasnije, 1948. godine započela je era velikih radnih akcija.

******************************************************************************

OGLAS

Dosadilo vam je da za sitne popravke auta odlazite majstoru i dajete pare?

Rješenje je najzad tu!

Naučite sami da popravljate svoj auto.

Popravka, recenzija i stručno mišljenje iz oblasti automobilizma, sve na jednom mjestu. Popravite sami svoj auto bez odlaska majstoru i bacanja novca.

Pretplatite se na novi kanal koji donosi svakodnevne video priloge popravki, recenzija itd.

https://www.youtube.com/channel/UCVc8SIkIeoLiuyMNC6n8maw

FB stranica:

https://www.facebook.com/balkan.repair/

I dok nismo zaboravili, ukoliko imate neki problem koji nije objašnjen, slobodno pitajte na fb stranici, rado će vam stručnjak iz navedene oblasti odgovoriti.

******************************************************************************

– Izgrađeno je 16 pruga, ukupne dužine 560 kilometara, među kojima su najpoznatiji Brčko-Banovići (90 km), Šamac-Sarajevo (242), Doboj-Banjaluka (90) – ističe dr Slobodan Ristanović, koji je tri leta uzastpono gradio Novi Beograd.

Najveći podvig je izgradnja autoputa Bratstvo i jedinstvo, u ukupnoj dužini od 1.066 kilometara.

– Učestvovalo je ukupno oko dva miliona omladinaca i omladinki. koji su 50-tih godina dobrovoljno dali 135 miliona radnih dana. Objekti su rekordno brzo građeni. Recimo 380 km autoputa Beograd-Zagreb napravljeno je za nepune tri godine – dodaje Ristanović.

Omladinske akcije trajale su u manjem ili većem obimu sve do 1990. kada su odbačene lopate i bratstvo i jedinstvo, oglasile se puške i omladina je zapevala neke druge pesme.

JAJCE 2016: PROGRAM OBILJEŽAVANJA DANA AVNOJ-A

Prije 73 godine u Jajcu je na II zasjedanju Antifašističkog Vijeća Narodno Oslobođenja Jugoslavije, pored mnogo ostalih usvojenih tačaka, stvorena Federativna Jugoslavija. Te davne 1943. godine 142 vječnika iz svih republika bivše Jugoslavije boravili su u Jajcu.
U zgradi održavanja II. zasjedanja AVNOJ-a danas se nalazi stalna muzejska postavka, a svake godine se obilježavaju dani AVNOJ-a. Manifestacija Dani AVNOJ-a 2015 održat će se 25.26. i 29. novembra u Jajcu.



Ove godine organizator JU “Muzej II Zasjedanja AVNOJ-a” priredila je bogat program, a dolazak u Jajce najavile su delegacije iz svih Jugoslovenskih zemalja.
U nastavku donosimo program manifestacije:
25.11. (petak)
16.00 sati: Otvaranje izložbe posvećene obnovi Muzeja II zasjedanja AVNOJ-a
26.11. (subota)
11.00 – 13.00 sati – Polaganje cvijeća na Spomen-fontanu
13.00 – 14.00 sati – Svečana akademija povodom 73. godine Drugog zasjedanja AVNOJ-a
14.00 sati – Promocija knjige „Tito i mi – juče, danas, sutra“, autora: Mesihović, Bajtal, Muftić, Pejanović, Dukić, Zgodić

29.11. (utorak)
12.00 – 13.00 sati – Otvaranje izložbe „Anne Frank – Historija, Istorija, Povijest za danas“

U nastavku pogledajte jedan mali dijelić atmosfere sa prošlogodišnjeg obilježavanja: